Stevan Šarčević, DOLAZAK TAME, Nera, 2014

Pod zaštitnim znakom izdavačke kuće „Nera“, do sredine maja treba da se pojavi zbirka priča Stevana Šarčevića „Dolazak Tame“. Na 280 strana naći će se priče: 

Isto popodne, isti dan, Srce vatre, Vučja nevesta, Legenda o kraljici, Čuvar, Obale Dunavske, Tamo kraj vode podno vrbe, Neobični događaji u Gradištanskom samostanu, Kosovka devojka, Mračnije od mraka, Dažd, Osvajači, Zidovi, Kad gradova nestane, Zauvek mlad, Sunčica, Opet i opet, Tri uzdaha do tuge, Frekvencija, Vilinska krv, Doba sabljozuba, Dolazak tame, Baba Mara, Lepa Jelena, Ponoćna zvona, Iza pansiona, Lejla i Poslednja Lunova avantura.

U maloprodaji će knjiga koštati oko 700 din, ali do izlaska iz štampe knjiga može da se nabavi po pretplatnoj ceni od 350 dinara +PTT troškovi. Beograđani će knjigu plaćenu u pretplati moći preuzeti u kulturnom centru „Nea Pangea“, Crnogorska 8 (kod Zelenog venca), ili na promociji zbirke petnaestog maja u klubu „Leila“, Kralja Petra 41 (preko puta Ceptera).

Sve informacije o pretplati možete dobiti na mejl: udruzenjeiknera@gmail.comi na telefon: 060 5996995 (Milica Joksimović)
Uplata se vrši na račun IK Nera, 220-133197-44 ProCredit Bank

***

Tama. Reč tako obična, tako mala, a izaziva milion različitih osećanja u nama: jezu, podozrenje, strah, nesanicu, oprez, ushićenje...

Tama. Tako nepoznata, tako strana, tako sama, a opet - puna života, jer – svašta vreba iz tame. Svakojaka čudovišta, vampiri i veštice, vile i noćnici, naprate i omaje... Plaši nas i uzbuđuje, omamljuje i ushićuje, mami...

Svi se plašimo tame, našeg večitog konačišta. Zamišljamo ga memljivog i hladnog, neplodnog i neizdrživog, pa opet... O njemu pišemo, o njemu sanjamo, ka njemu, zašto da se lažemo – stremimo, jer drugog izbora i nemamo.

Sa našim strahovima isto je kao i sa strahovima drugih – zatrpavamo ih negde duboko u sebi, oglušujemo se o njih, varamo ih ili pokušavamo da ih prevarimo, dok se tek poneki od nas usuđuju sa njima i da se izbore.

Zbirka kratkih priča „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića jedan je od takvih pokušaja. Način da se izbori za život, za glas, za opstanak i ostanak, način da se prebrodi dan, oplemeni, osmisli, oslika...

Četkice i boje koje Šarčević koristi možda jesu grube i tamne, možda jesu strašne, ali nas dobrom rukom vode. Slike, poruke koje nam Šarčević daruje snažne su, vriju, odzvanjaju duboko u nama poput: Dolazim Svetlana i donosim ti poklone (iz priče „Svetlana“ koja, na žalost, nije ušla u ovu zbirku); Šta je besmrtnost, ako nema ljubavi?

Neke od naših najlepših priča naći ćete u ovoj zbirci: Čuvar, Kosovka devojka, Osvajači, svetove tako daleke i strane, a opet tako bliske. Otuđenost, osama i očaj isto se pišu na svim jezicima, isto osećaju u svim svetovima. Zato su nam ove priče tako bliske, tako naše, iako pripovedaju o drugim svetovima, drugim vremenima, sudbinama.

Neko je jednom lepo primetio da Šarčević ne piše, već peva svoje priče – jer prva mu je ljubav bila (i, koliko vidim, i ostala) poezija – to se, uostalom lako zapaža i u načinu na koji gradi slike, ali i same priče – uvučeni i razbijeni pasusi, neuobičajeni za prozu.

Drugovanje sa pisanom reči, sa knjigom nije lak zadatak. To pisci jako dobro znaju, ali znaju to i čitaoci – oni koji su gladni dobre priče, romana, zbirke... Pred vama su svetovi koji su proganjali Šarčevića, neki osvojeni, neki ne, neki dosanjani, neki tek u začetku, ali živi i slikoviti, pamtljivi... Možda i više nego što biste to želeli...

Tamara Lujak