PROMOCIJA "DOLASKA TAME"

"Sećanje na nekog", udruženje građana iz Banatskog Aranđelova Vas poziva na promociju knjige ''Dolazak tame'' autora Stevana Šarčevića

U programu učestvuju:

Dimitrijević Angelina kao domaćica i predstavnik udruženja građana 'Sećanje na nekog ', Stevan Šarčević, autor, koji je nedavno ovenčan "Subotičkim oskarom popularnosti", kao romanopisac godine u Subotici i Milica Joksimović, glavni urednik Izdavačke kuće "Nera"

Promocija će se održati u odajama Bilioteke Partizanska 56 na spratu, sa početkom u 18:00 jer tada dolazi tama...

Rekli su o "Dolasku tame":

Ljubiteljima domaće fantastike Šarčević je najpoznatiji po kratkim proznim ostvarenjima publikovanim u brojnim regionalnim tematskim zbirkama, elektronskim časopisima i fanzinima između 2010. i 2014. godine. Upravo Šarčevićeve odabrane kratke proze iz tog perioda, kao i nekoliko priča iz njegovog ranijeg stvaralačkog opusa (s početka 90-ih godina), našlo se i u zbirci "Dolazak tame".

Na 230 strana, objavljeno je ukupno 25 priča: "Isto popodne, isti dan" (Znak Sagite br. 20, 2013), "Srce vatre", "Vučja nevesta", "Čuvar" (Meteor 46, 1990), "Obale Dunavske" (Slavin poj, 2013), "Tamo kraj vode podno vrbe" (Baton, 2012), "Neobični događaji u gradištanskom samostanu" (Bosna Srebrena, 2014), "Kosovka devojka", "Mračnije od mraka", "Dažd", "Osvajači" (Meteor 52, 1991), "Zidovi" (Libartes, 2011), "Kad gradova nestane", "Zauvek mlad" (ArtAnima, 2012), "Vilinska krv" (Argus magazine br.3, 2013), "Doba sabljozuba", "Dolazak tame" (Terra br. 16, 2013), "Baba Mara", "Lepa Jelena" (Eridan br. 10, 2010), "Ponoćna zvona" (Nešto diše u mojoj torti, 2012), "Iza pansiona" (Raketla br. 3, 2012), "Lejla" (Argus magazine br. 5, 2013), i "Poslednja Lunova avantura" (Terra br. 10, 2010). Sve neobeležene priče pojavile su se u zborniku "Volim da letim" (HellyCherry, 2014).

Art Anima

Priče Stevana Šarčevića nisu za svakoga. One su namenjene maštovitim, hrabrim i jakim ljudima. Dovoljno maštovitim da izgrade svet iz priča, hrabrim da uprkos strahu nastave dalje sa čitanjem i jakim da nakon čitanja ne pređu na drugu stranu, tj. da ostanu u svetlu.

Isprepletanost istorije, sadašnjosti, fantastike, mitova, legendi, misticizma, sve to začinjeno erotikom, a u funkciji horora. Čitaju se sa puno adrenalina i zaokupljuju um i još neko vreme nakon pročitanog poslednjeg slova. Pretežno bazirane na bićima iz srpsko-slovenske mitologije, od kojih su posebno izdvojena bića povezana sa dugovečnošću, odnosno sa besmrtnoti kao lajtmotivom. Besmrtnost koja se obezbeđuje krvlju ili naslednikom kao osnovama teorije o krugu života. Krug života, simbolizovan u liku zmije koja grize svoj rep („Vučja nevesta“), održiv zahvaljujući stalnoj borbi suprotstavljenih strana - „Kao što postoji noć, postoji i dan, kao što postoji tama postoji i svetlo, kao protivteža straha stoji ljubav i dok bude zla biće i dobra“ („Čuvar“).

Priče započinju uvertirom praiskonske borbe za vatru („Srce vatre“),da bi se razvijale kroz uskomešana osećanja - „I čežnja i mržnja, i ljubav i bol, i strast i surovost“ („Obale Dunavske“), preko Pračetovski uvrnutih raspleta događaja („Kosovka devojka“, „Dažd“), kroz začetke lascivnosti („Tamo kraj vode, podno vrbe“) i prvih intezivnijih ukusa horora („Neobični događaji u Gradištanskom manastiru“), pa sve do kulminacije u erotsko-horor žrtvenom obredu vrhovnom Slovenskom bogu Svarogu („Poslednja Lunova Avantura“).

Moja preporuka je da priče treba konzumirati u malim dozama zbog velikog naboja energije.

Danijela Milosavljević

Pozicija urednika oduvek je donosila izvesne prednosti, kao i mane, uostalom, baš kao i svaki drugi posao, naravno. Mane se uglavnom tiču činjenice da ste prinuđeni da jedan tekst čitate i po nekoliko puta, ma koliko dosadan i nezanimljiv bio, ili da ga uređujete, kad su jezik, stil, gramatika, kompozicija, smisao... u pitanju.

S druge strane, upravo vam taj višestruki ili višeslojni, kako god hoćete, uvid u tekst pruža mogućnost da na nekoliko različitih nivoa u njemu uživate. Prvo kao lektor/korektor, potom kao urednik i najzad kao čitalac. Dok dođete do ovog poslednjeg – naradite se pošteno. Ponekad toliko da vam nije do nanovnog čitanja, ali ponekad... Ponekad vam je pravi gušt i uživanje da uzmete knjigu u ruke, raskrilite je i uronite u svet u čijem ste nastajanju i kreiranju učestvovali.

Upravo je takva zbirka priča „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića. Kao dugogodišnji urednik elektronskog časopisa (fanzina, tačnije) Helly Cherry imala sam prilike i retko zadovoljstvo da radim na Šarčevićevim pričama, od prve do poslednje ruke.

Zadovoljstvo koje sam osetila ljušteći nepotrebne slojeve u autorovim pričama, jeza koju sam osećala dok sam ih čitala i o kvalitetu i uspešnosti samih priča sudila, nije se uzgubila dok sam ih čitala kao „običan“ konzument proze. Izraz „običan“ stavljam pod navodnike, zato što niti jedan čitalac nije običan, još manje je naivan, naprotiv, čitaoci su zahtevna publika, možda čak zahtevnija od urednika.

Kad neka priča uspe da zadovolji na svim poljima – i lektora i urednika i čitaoca – onda se takva priča može nazvati vrhunskom – a takvih u ovoj zbirci ima i više nego dovoljno: „Čuvar“, „Vučja nevesta“, „Obale dunavske“, „Kosovka devojka“, „Osvajači“, „Kad gradova nestane“, „Ponoćna zvona“...

Ima i onih slabijih, da se razumemo, poput „Poslednje Lunove avanture“, koja je maestralno napisana detektivska priča, ali ne ostaje u vama, da bruji i krčka se, i izaziva vas da je ponovo pročitate. Usput, u ovoj je priči prikazana izuzetna maštovitost kad je kovanje novih psovki u pitanju – svaka čast!

Ostaje mi samo da Stevanu Šarčeviću poželim još mnogo ovakvih i još boljih zbirki i priča, a vama da pronađete „Dolazak tame“ i u njoj otkrijete neku svoju, omiljenu priču.

Tamara Lujak