"Sećanje na nekog", udruženje
građana iz Banatskog Aranđelova Vas poziva na promociju knjige ''Dolazak tame'' autora Stevana
Šarčevića
U programu učestvuju:
Dimitrijević Angelina kao domaćica i
predstavnik udruženja građana 'Sećanje na nekog ', Stevan
Šarčević, autor, koji je nedavno ovenčan "Subotičkim
oskarom popularnosti", kao romanopisac godine u Subotici i
Milica Joksimović, glavni urednik Izdavačke kuće "Nera"
Promocija će se održati u odajama
Bilioteke Partizanska 56 na spratu, sa početkom u 18:00 jer tada
dolazi tama...
Rekli su o "Dolasku tame":
Ljubiteljima
domaće fantastike Šarčević je najpoznatiji po kratkim proznim
ostvarenjima publikovanim u brojnim regionalnim tematskim zbirkama,
elektronskim časopisima i fanzinima između 2010. i 2014. godine.
Upravo Šarčevićeve odabrane kratke proze iz tog perioda, kao i
nekoliko priča iz njegovog ranijeg stvaralačkog opusa (s početka
90-ih godina), našlo se i u zbirci "Dolazak tame".
Na
230 strana, objavljeno je ukupno 25 priča: "Isto popodne, isti
dan" (Znak Sagite br. 20, 2013), "Srce vatre", "Vučja
nevesta", "Čuvar" (Meteor 46, 1990), "Obale
Dunavske" (Slavin poj, 2013), "Tamo kraj vode podno vrbe"
(Baton, 2012), "Neobični događaji u gradištanskom samostanu"
(Bosna Srebrena, 2014), "Kosovka devojka", "Mračnije
od mraka", "Dažd", "Osvajači" (Meteor 52,
1991), "Zidovi" (Libartes, 2011), "Kad gradova
nestane", "Zauvek mlad" (ArtAnima, 2012), "Vilinska
krv" (Argus magazine br.3, 2013), "Doba sabljozuba",
"Dolazak tame" (Terra br. 16, 2013), "Baba Mara",
"Lepa Jelena" (Eridan br. 10, 2010), "Ponoćna zvona"
(Nešto diše u mojoj torti, 2012), "Iza pansiona" (Raketla
br. 3, 2012), "Lejla" (Argus magazine br. 5, 2013), i
"Poslednja Lunova avantura" (Terra br. 10, 2010). Sve
neobeležene priče pojavile su se u zborniku "Volim da letim"
(HellyCherry, 2014).
Art
Anima
Priče
Stevana Šarčevića nisu za svakoga. One su namenjene maštovitim,
hrabrim i jakim ljudima. Dovoljno maštovitim da izgrade svet iz
priča, hrabrim da uprkos strahu nastave dalje sa čitanjem i jakim
da nakon čitanja ne pređu na drugu stranu, tj. da ostanu u svetlu.
Isprepletanost
istorije, sadašnjosti, fantastike, mitova, legendi, misticizma, sve
to začinjeno erotikom, a u funkciji horora. Čitaju se sa puno
adrenalina i zaokupljuju um i još neko vreme nakon pročitanog
poslednjeg slova. Pretežno bazirane na bićima iz srpsko-slovenske
mitologije, od kojih su posebno izdvojena bića povezana sa
dugovečnošću, odnosno sa besmrtnoti kao lajtmotivom. Besmrtnost
koja se obezbeđuje krvlju ili naslednikom kao osnovama teorije o
krugu života. Krug života, simbolizovan u liku zmije koja grize
svoj rep („Vučja nevesta“), održiv zahvaljujući stalnoj borbi
suprotstavljenih strana - „Kao što postoji noć, postoji i dan,
kao što postoji tama postoji i svetlo, kao protivteža straha stoji
ljubav i dok bude zla biće i dobra“ („Čuvar“).
Priče
započinju uvertirom praiskonske borbe za vatru („Srce vatre“),da
bi se razvijale kroz uskomešana osećanja - „I čežnja i mržnja,
i ljubav i bol, i strast i surovost“ („Obale Dunavske“), preko
Pračetovski uvrnutih raspleta događaja („Kosovka devojka“,
„Dažd“), kroz začetke lascivnosti („Tamo kraj vode, podno
vrbe“) i prvih intezivnijih ukusa horora („Neobični događaji u
Gradištanskom manastiru“), pa sve do kulminacije u erotsko-horor
žrtvenom obredu vrhovnom Slovenskom bogu Svarogu („Poslednja
Lunova Avantura“).
Moja
preporuka je da priče treba konzumirati u malim dozama zbog velikog
naboja energije.
Danijela
Milosavljević
Pozicija
urednika oduvek je donosila izvesne prednosti, kao i mane, uostalom,
baš kao i svaki drugi posao, naravno. Mane se uglavnom tiču
činjenice da ste prinuđeni da jedan tekst čitate i po nekoliko
puta, ma koliko dosadan i nezanimljiv bio, ili da ga uređujete, kad
su jezik, stil, gramatika, kompozicija, smisao... u pitanju.
S
druge strane, upravo vam taj višestruki ili višeslojni, kako god
hoćete, uvid u tekst pruža mogućnost da na nekoliko različitih
nivoa u njemu uživate. Prvo kao lektor/korektor, potom kao urednik i
najzad kao čitalac. Dok dođete do ovog poslednjeg – naradite se
pošteno. Ponekad toliko da vam nije do nanovnog čitanja, ali
ponekad... Ponekad vam je pravi gušt i uživanje da uzmete knjigu u
ruke, raskrilite je i uronite u svet u čijem ste nastajanju i
kreiranju učestvovali.
Upravo
je takva zbirka priča „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića. Kao
dugogodišnji urednik elektronskog časopisa (fanzina, tačnije)
Helly Cherry imala sam prilike i retko zadovoljstvo da radim na
Šarčevićevim pričama, od prve do poslednje ruke.
Zadovoljstvo
koje sam osetila ljušteći nepotrebne slojeve u autorovim pričama,
jeza koju sam osećala dok sam ih čitala i o kvalitetu i uspešnosti
samih priča sudila, nije se uzgubila dok sam ih čitala kao „običan“
konzument proze. Izraz „običan“ stavljam pod navodnike, zato što
niti jedan čitalac nije običan, još manje je naivan, naprotiv,
čitaoci su zahtevna publika, možda čak zahtevnija od urednika.
Kad
neka priča uspe da zadovolji na svim poljima – i lektora i
urednika i čitaoca – onda se takva priča može nazvati vrhunskom
– a takvih u ovoj zbirci ima i više nego dovoljno: „Čuvar“,
„Vučja nevesta“, „Obale dunavske“, „Kosovka devojka“,
„Osvajači“, „Kad gradova nestane“, „Ponoćna zvona“...
Ima
i onih slabijih, da se razumemo, poput „Poslednje Lunove avanture“,
koja je maestralno napisana detektivska priča, ali ne ostaje u vama,
da bruji i krčka se, i izaziva vas da je ponovo pročitate. Usput, u
ovoj je priči prikazana izuzetna maštovitost kad je kovanje novih
psovki u pitanju – svaka čast!
Ostaje
mi samo da Stevanu Šarčeviću poželim još mnogo ovakvih i još
boljih zbirki i priča, a vama da pronađete „Dolazak tame“ i u
njoj otkrijete neku svoju, omiljenu priču.
Tamara
Lujak
