Monmartr - kako je bilo

„Boemske večeri“ polako počinju da budu prepoznate, što se najbolje videlo po broju posetioca na poslednjoj koja je spojila slikarstvo, muziku i poeziju. Ideja da se, zajedno sa umetnicima, kreativcima, ili prosto ljudima koji vole umetnost i boemski duh, napravi nešto što će, barem pomalo, ličiti na „Monmartr“, ali sa jedinstvenim duhom Savamale pokazala se uspešnom. Klub Nea Nera je mesto gde je doslovno SVE moguće! Rasadnik dobrih ideja i oaza u kojoj snovi dobijaju krila, a zamisli – noge.

Ovo drugo po redu „Boemsko veče“ posebno je obeležila izložba slika Tanje Šarčević. Tanjine slike odlikuje nesvakidašnji spoj iznijansirane dramatike i oštre, gotovo impulsivne jednostavnosti izraza. 

Čini se da ona nikada nije izgubila ono što većina slikara smatra jednim od najdragocenijih vrednosti u slikarstvu – detinju spontanost i ekspresivnost, smelost da najsloženija emocionalna stanja izrazi otvoreno i iskreno. Slikarka bujne mašte i snažnih emocija koji se vide u gotovo svakom potezu.

Sa Društvom živih pesnika smo se upoznali na prošloj Boemskoj večeri, gde su nam predstavili svoj prvi zbornik. Društvo živih pesnika je umetnička grupa osnovana paralelno u Čačku i Beogradu i okuplja pesnike i umetnike urbanog profila, posebno one koje nešto „žulja“, kojima stvarnost i svakodnevnica ne daju mira, i koji u sebi nalaze snage da izraze svoj bunt ili prosto drugačije viđenje stvari kroz pesmu. Oni se ne stide da za sebe kažu da su „neprilagođeni“, ne dodvoravaju se svojim pesmama, ne zavode. Pišu kada osete knedlu u grlu ili kada im voda dođe do grla. I to se oseti u njihovim pesmama.

Od pesnika su nastupili su Miško Zis Komnenić, Vladimir Vuković, Ivana Manojlović Todor i Stevan Šarčević. Prvi put na boemskoj večeri svoje stihove je čitao i pesnik iz Niša Ljubodrag Stojanović. Svojim pesničkim senzibilitetom i stilom, Ljubodrag se uklapa i u DŽP i u Boemske večeri, zbog energije koju nosi u sebi. 

Što se tiče iznenađenja i jedna ćerka je čitala pesme svoje mame, kao dokaz da Klub Nea Nera i Boemske večeri premošćavaju i jaz između generacija i spajaju ono što je danas teško spojivo – svet roditelja i dece. Mihaela je čitala pesme iz Jeleninih objavljenih zbirki pesama „Prizivanje kiše“ i „Pisma pustinjske princeze.“ Ovu drugu zbirku je grafički obradila i ilustrovala Mihaela.

Najlepši deo večeri je bila – ŽURKA! Za sjajnu atmosferu najzaslužniji je bio Srđan Radivojević Trio – bend, garancija dobrog provoda. Otkriveni su u „Suncu“, u Domu Omladine, gde sviraju svakog petka. Dokazalo se da njihovo učešće redovno stvara neprevaziđeni štimung! 

Uzgred, dežurnom fotografu "Nere", Branislavu Filipoviću Filiju je upravo tog dana bio rođendan, što je dodalo na inače vrlo pozitivnu atmosferu događaja.