PONEKAD
Ponekad se osećam poput izgubljenog kučeta.
Nanjušim dunje sa ormara i dim ognjišta, pa za mirisom krenem. Prosto sledim
nekog prolaznika koji miriše na dom.
Ponese me proleće i zaboravim da
verujem samo sebi, pa i to sa rezervom. Dođe, vreme kad tražim u ljudima dobro,
pa beznadežno ludujem među strancima. Sve dok se neko ne sažali i ne obrati mi
se. A ja...
Uklonim reze, otvorim kapije i
neoprezno pustim reči da teku.
Sve dok ne shvatim da to nije moj
dom. Nikad i nije bio.
Prekasno, prekasno!
Suze su lice već ovlažile.
Znači, ponavljam: autor Stevan Šarčević
No comments:
Post a Comment