Haljina koja ide uz Dunav, Buđenje - Jelena Gavrilović

Promocija knjige "Dolazak tame" Stevana Šarčevića u Banatskom Aranđelovu

Sve je počelo dolaskom u dom predivnih domaćina Angeline i Brace Dimitrijević.

Gde su nas lepo ugostili...

Posle čega smo otišli do biblioteke u Banatskom Aranđelovu...

Gde nas je dočekala Angelina Dimitrijević...

Koja je upravo objavila roman "Zrna"...

Upoznala nas je sa svojim precima i rodoslovnim stablom...

I gosti počeše da stižu...

Pa se posvetismo predstavljanju knjige "Dolazak tame"...

Sretno sam fotkala događaj...

Gosti su pozirali sa autorom...

Ne primećujući nezvanog gosta...

Koji se iz nepoznatih razloga ustremio pravo na mene!

Na svu sreću, autor knjige se pobrinuo da ga utepa jedinim delotvornim oružjem...

Knjigom "Dolazak tame"

USPESI NAŠIH AUTORA!

Sa zadovoljstvom Vam javljamo da su "Nerini" autori u poslednje vreme postigli zapažene rezultate.

Kao prvo, osim što je dobitnica "Bookvar nagrade", knjiga "Gluvarenje sa Disom", Veljka Lađevca u izdanju naše IK, takođe je dobitnica i "Paunove nagrade" za 2015-tu godinu

Sjajan uspeh!

Stevan Šarčević je takođe postigao zapažene rezultate, pa je na izboru "Subotičkog Oskara popularnosti" za 2015 godinu proglašen najpopularnijim piscem književnikom grada Subotice.

I ne samo to.

Uskoro će "Indiana University Press" pod uredništvom Glorie McMillan objaviti zbirku SF priča evropskih autora "Planet Europa" za američko tržište. Jedini zastupljen autor iz Srbije je upravo Stevan Šarčević sa pričom “Awakening” (Buđenje)

PROMOCIJA "DOLASKA TAME"

"Sećanje na nekog", udruženje građana iz Banatskog Aranđelova Vas poziva na promociju knjige ''Dolazak tame'' autora Stevana Šarčevića

U programu učestvuju:

Dimitrijević Angelina kao domaćica i predstavnik udruženja građana 'Sećanje na nekog ', Stevan Šarčević, autor, koji je nedavno ovenčan "Subotičkim oskarom popularnosti", kao romanopisac godine u Subotici i Milica Joksimović, glavni urednik Izdavačke kuće "Nera"

Promocija će se održati u odajama Bilioteke Partizanska 56 na spratu, sa početkom u 18:00 jer tada dolazi tama...

Rekli su o "Dolasku tame":

Ljubiteljima domaće fantastike Šarčević je najpoznatiji po kratkim proznim ostvarenjima publikovanim u brojnim regionalnim tematskim zbirkama, elektronskim časopisima i fanzinima između 2010. i 2014. godine. Upravo Šarčevićeve odabrane kratke proze iz tog perioda, kao i nekoliko priča iz njegovog ranijeg stvaralačkog opusa (s početka 90-ih godina), našlo se i u zbirci "Dolazak tame".

Na 230 strana, objavljeno je ukupno 25 priča: "Isto popodne, isti dan" (Znak Sagite br. 20, 2013), "Srce vatre", "Vučja nevesta", "Čuvar" (Meteor 46, 1990), "Obale Dunavske" (Slavin poj, 2013), "Tamo kraj vode podno vrbe" (Baton, 2012), "Neobični događaji u gradištanskom samostanu" (Bosna Srebrena, 2014), "Kosovka devojka", "Mračnije od mraka", "Dažd", "Osvajači" (Meteor 52, 1991), "Zidovi" (Libartes, 2011), "Kad gradova nestane", "Zauvek mlad" (ArtAnima, 2012), "Vilinska krv" (Argus magazine br.3, 2013), "Doba sabljozuba", "Dolazak tame" (Terra br. 16, 2013), "Baba Mara", "Lepa Jelena" (Eridan br. 10, 2010), "Ponoćna zvona" (Nešto diše u mojoj torti, 2012), "Iza pansiona" (Raketla br. 3, 2012), "Lejla" (Argus magazine br. 5, 2013), i "Poslednja Lunova avantura" (Terra br. 10, 2010). Sve neobeležene priče pojavile su se u zborniku "Volim da letim" (HellyCherry, 2014).

Art Anima

Priče Stevana Šarčevića nisu za svakoga. One su namenjene maštovitim, hrabrim i jakim ljudima. Dovoljno maštovitim da izgrade svet iz priča, hrabrim da uprkos strahu nastave dalje sa čitanjem i jakim da nakon čitanja ne pređu na drugu stranu, tj. da ostanu u svetlu.

Isprepletanost istorije, sadašnjosti, fantastike, mitova, legendi, misticizma, sve to začinjeno erotikom, a u funkciji horora. Čitaju se sa puno adrenalina i zaokupljuju um i još neko vreme nakon pročitanog poslednjeg slova. Pretežno bazirane na bićima iz srpsko-slovenske mitologije, od kojih su posebno izdvojena bića povezana sa dugovečnošću, odnosno sa besmrtnoti kao lajtmotivom. Besmrtnost koja se obezbeđuje krvlju ili naslednikom kao osnovama teorije o krugu života. Krug života, simbolizovan u liku zmije koja grize svoj rep („Vučja nevesta“), održiv zahvaljujući stalnoj borbi suprotstavljenih strana - „Kao što postoji noć, postoji i dan, kao što postoji tama postoji i svetlo, kao protivteža straha stoji ljubav i dok bude zla biće i dobra“ („Čuvar“).

Priče započinju uvertirom praiskonske borbe za vatru („Srce vatre“),da bi se razvijale kroz uskomešana osećanja - „I čežnja i mržnja, i ljubav i bol, i strast i surovost“ („Obale Dunavske“), preko Pračetovski uvrnutih raspleta događaja („Kosovka devojka“, „Dažd“), kroz začetke lascivnosti („Tamo kraj vode, podno vrbe“) i prvih intezivnijih ukusa horora („Neobični događaji u Gradištanskom manastiru“), pa sve do kulminacije u erotsko-horor žrtvenom obredu vrhovnom Slovenskom bogu Svarogu („Poslednja Lunova Avantura“).

Moja preporuka je da priče treba konzumirati u malim dozama zbog velikog naboja energije.

Danijela Milosavljević

Pozicija urednika oduvek je donosila izvesne prednosti, kao i mane, uostalom, baš kao i svaki drugi posao, naravno. Mane se uglavnom tiču činjenice da ste prinuđeni da jedan tekst čitate i po nekoliko puta, ma koliko dosadan i nezanimljiv bio, ili da ga uređujete, kad su jezik, stil, gramatika, kompozicija, smisao... u pitanju.

S druge strane, upravo vam taj višestruki ili višeslojni, kako god hoćete, uvid u tekst pruža mogućnost da na nekoliko različitih nivoa u njemu uživate. Prvo kao lektor/korektor, potom kao urednik i najzad kao čitalac. Dok dođete do ovog poslednjeg – naradite se pošteno. Ponekad toliko da vam nije do nanovnog čitanja, ali ponekad... Ponekad vam je pravi gušt i uživanje da uzmete knjigu u ruke, raskrilite je i uronite u svet u čijem ste nastajanju i kreiranju učestvovali.

Upravo je takva zbirka priča „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića. Kao dugogodišnji urednik elektronskog časopisa (fanzina, tačnije) Helly Cherry imala sam prilike i retko zadovoljstvo da radim na Šarčevićevim pričama, od prve do poslednje ruke.

Zadovoljstvo koje sam osetila ljušteći nepotrebne slojeve u autorovim pričama, jeza koju sam osećala dok sam ih čitala i o kvalitetu i uspešnosti samih priča sudila, nije se uzgubila dok sam ih čitala kao „običan“ konzument proze. Izraz „običan“ stavljam pod navodnike, zato što niti jedan čitalac nije običan, još manje je naivan, naprotiv, čitaoci su zahtevna publika, možda čak zahtevnija od urednika.

Kad neka priča uspe da zadovolji na svim poljima – i lektora i urednika i čitaoca – onda se takva priča može nazvati vrhunskom – a takvih u ovoj zbirci ima i više nego dovoljno: „Čuvar“, „Vučja nevesta“, „Obale dunavske“, „Kosovka devojka“, „Osvajači“, „Kad gradova nestane“, „Ponoćna zvona“...

Ima i onih slabijih, da se razumemo, poput „Poslednje Lunove avanture“, koja je maestralno napisana detektivska priča, ali ne ostaje u vama, da bruji i krčka se, i izaziva vas da je ponovo pročitate. Usput, u ovoj je priči prikazana izuzetna maštovitost kad je kovanje novih psovki u pitanju – svaka čast!

Ostaje mi samo da Stevanu Šarčeviću poželim još mnogo ovakvih i još boljih zbirki i priča, a vama da pronađete „Dolazak tame“ i u njoj otkrijete neku svoju, omiljenu priču.

Tamara Lujak

LETNJI VRTOGLAVI PAD CENA!

Obaveštavamo vas da od danas knjige s našeg lagera možete nabaviti po upola nižim cenama!

VELJKO LAĐEVAC - GLUVARENJE SA DISOM / Roman u stihovima / 300 dinara + PTT

STEVAN ŠARČEVIĆ - DOLAZAK TAME / Zbirka priča / 300 dinara + PTT

STEVAN ŠARČEVIĆ, KAURINOVA KLETVA / Roman / 300 dinara + PTT

Za kupce iz Beograda moguće lično preuzimanje po dogovoru čime izbegavate PTT troškove.

INFORMACIJE I NARUDŽBE NA TELEFON: 060 / 599 - 6 -995 (Milica Joksimović)

VELJKO LAĐEVAC - GLUVARENJE SA DISOM

Krik za Disa je apoteoza, ideja, lajtmotiv i smisao ovog dela vrlo perspektivnog autora Veljka Lađevca. Ovde nikako nije reč o čistoj poeziji. Iako je pisana u stihovima, ona ima odjek pripovedne proze u kojoj narator/lirski subjekt govori i peva.

„Gluvarenje“ je i po obliku, i po stvaralačkom postupku, i po ideji pravo osveženje u domaćem izdavaštvu. U vremenima koja nas pritiskaju, kada je popularnost poezije i te kako opala, „Gluvarenje“ predstavlja radosni događaj na srpskoj kulturnoj sceni.

STEVAN ŠARČEVIĆ - DOLAZAK TAME

Sa našim strahovima isto je kao i sa strahovima drugih – zatrpavamo ih negde duboko u sebi, oglušujemo se o njih, varamo ih ili pokušavamo da ih prevarimo, dok se tek poneki od nas usuđuju sa njima i da se izbore.

Zbirka kratkih priča „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića jedan je od takvih pokušaja. Način da se izbori za život, za glas, za opstanak i ostanak, način da se prebrodi dan, oplemeni, osmisli, oslika...

Četkice i boje koje Šarčević koristi možda jesu grube i tamne, možda jesu strašne, ali nas dobrom rukom vode.

Neke od naših najlepših priča naći ćete u ovoj zbirci: Čuvar, Kosovka devojka, Osvajači... Otuđenost, osama i očaj isto se pišu na svim jezicima. Zato su nam ove priče tako bliske, tako iako pripovedaju o drugim svetovima, drugim vremenima, sudbinama.

STEVAN ŠARČEVIĆ, KAURINOVA KLETVA

Kaurinova kletva, ili pre legenda, razvija priču u formi trilera koja ide ka ostvarenju predskazanih događanja. Dinamična priča sa oštrim, ponekad nedorečenim rezovima u samom toku priče i na momente preteranim forsiranjem opisa sado-mazo scena, vodi nas kroz borbu za nosioca prstena i novu Aginicu, propast Sestrinstva i prevrat u društvu. Veoma interesantno izgrađeni glavni likovi, posebno Azre, nezaobilazna ljubav kao pokretački lajt motiv, prožimanje tehničo-tehnoloških dostignuća budućnosti sa legendama iz prošlosti, diskutabilne vrednosti poklonika hrišćanstva, samo su neki od odlika Šarčevićevog SF ljubavnog trilera.

NOVA PRODAJNA MESTA

Od danas izdanja "NERE" možete pronaći na tri nova prodajna mesta:

Knjižara "LUČA", Bežanijska 9, Zemun

Knjižara "STOŠIĆ", Bul. oslobođenja 101, Leskovac

Trafika "IV 97", ispred samoposluge na Radijalcu u Subotici

KAD GRADOVA NESTANE

Priča iz zbirke "Dolazak tame" u izdanju naše IK.

  Kad odžaci zamirišu i severac ravničarske gradove u beli jorgan ušuška, kad svet zamre, a noći uz pucketavi smederevac nepodnošljive postanu, setim se koščatog lica i tananog stasa dugonoge Sneže.

Ubacim još jednu oblicu, pristavim olupani čajnik i kao da mi leđa ogreje crepana peć u roditeljskoj kući. Ista ona kraj koje sam za bolnim preponama posezao posle dugih poljubaca u ledenim noćima.

  Setim se nemira i strepnji mojih nepunih osamnaest i njenih prepunih dvadeset i šest. Setim se igara koje je volela i prstiju što po telu slatko-bolne tačke nalaze i diraju do ludila.

  Mislima mi sevnu bademaste oči i kao da osetim toplinu ljubavi željne šake pod košuljom. Lako je ne misliti prolećem, a teško zimu preboleti, dok me šuškanja u trošnim zidovima izluđuju.

  Noćas je Trivun.

  Vreme vina i ljubavi.

  Dok kroz prozor posmatram gde grad nestaje pod krupnim pahuljama, čini mi se da sam ponovo mlad i žalim što tada nisam znao što sada znam. Ne, ne mogu preživeti sam.

Pantalone preko trenerke, dva džempera, dva duksa, skijaška jakna, vojne čizme...

  Izlazim!

  Staza me vodi ukopana u belilo ugaženog snega. Dok ruka svevišnjeg razbacuje prah šećer i zasipa u šlagu iščezli grad, pratim trag ukletih do mesta gde ću naći zaborav. Bircuz je cilj puta kojim se probijam i kao poslednje uporište otvara dveri preda mnom.

  Ulazim!

  Dočekuje me tmurna nutrina lokala, baš kakva i mora biti. Dva gubitnika u uglu odmeravaju me mrkim pogledom. Iz bubnjare u suprotnom ćošku udara vrelina, a šanker nezainteresovano bulji u televizor. Sedam blizu vrata, zlu ne trebalo. Podižem ruku, dovikujem narudžbu i vino stiže.

Trivunova je noć, a smederevka ne pomaže. Sećam se vitkih nogu, jecaja i bola što me u belim i crvenim nijansama sustiže.

  Sneža me posmatra i pokušavam da je oslovim. Uzalud. Svaki put se iza nove senke krije.

  Sati prolaze i flaše se prazne.

  Najednom, sred bezvremena, vrata se otvaraju. Severac prati pridošlicu jezom i ledom. Osvrćem se i vidim prozračnu visoku plavušu u raskošnom ogrtaču. Otmenim pokretom zatvara vrata i kreće ravno ka meni.

Ogrtač se raskriljuje i vidim da je slabo odevena za kijamet sa kojeg je ušla. Na sebi ima belu letnju haljinu, na nogama baletanke. Seda preko puta mene.

- Mogu ti ispuniti želju – čaša preda mnom podrhtava od tonaliteta njenog glasa. Podižem pogled na detinje lice i pokušavam da prokljuvim šta hoće. Otkad drolje izgledaju tako filigranski?

- Nemaš ti pojma o mojim željama. Gubi se! - ne treba mi pet minuta ničega za nešto.

- Misliš? - kaže i osećam da nešto nije kako bi trebalo da bude.

- Mislim! - odsecam i naginjem dugi gutljaj ravno iz flaše.

- Čeka te. Trivunova je noć i skoro će zora - ravnodušno izgovara.

- Koju igru igraš? Ko si ti? - izgovaram preglasno i privlačim pažnju društva iz ćoška.

- Nebitno. Imaš svega pola sata da odlučiš.

- Odlučim? Odlučim šta?! - jeza što mili kičmom ne potiče od hladnoće.

- Da odlučiš želiš li do Snežane - glas je miran i samouveren. Otrovno sugestivan.

- Ne znam. Možeš li to? - ustaje i pruža mi ruku. Prihvatam.

  Iskoračujemo u ledenu noć. Grad se povremeno pomalja pod srebrom meseca, a severac se poigrava ženinim ogrtačem. Na trenutke deluje kao da zamahuje krilima. Belina se kovitla oko nas poput raskupusane vate u kojoj grad lagano iščezava. Koraci mi nisu teški. Hodamo, staze ne tražimo. Sneg ne pruža otpor i stižu sećanja. Na trenutke vidim kako ženina krila razbacuju pahulje poput konfeta. Sve je unaokolo belo kao onaj čaršav na kome se vite noge obavijaju oko telesine što pumpa i pumpa i pumpa...

  Dok se paperje pod nogama lagano preliva rumenilom praskozorja, duboku tišinu remeti tek po koji lepet moćnih krila i misli se vraćaju Snežani. Bila je sve i ništa. Instruktor i slepac, dželat i žrtva, ljubav i omraza, strastvena noć i zlo jutro. Pitam se hoće li joj haljina biti bela ili crvena kad se sretnemo. Devičanski bela kao zimska noć ili krvavo crvena kao zora što dolazi.

  Gradovi nestaju u izmaglicama sećanja ostavljajući samo Snežu koja gola kao od majke rođena podrhtava i čeka moju odluku. Hladna šaka koja me vodi nije Snežanina, ali će me odvesti do nje, na mesto gde nema gradova. Napredujemo i lagano kružimo krugovima kajanja. Sve smo bliže Snežani i sve me više opseda čudna misao. Kako li će biti odevena?

  Mada slutim...

  Sve se bojim da će na njoj blistati crveno, baš kao onog jutra kada sam dugim poljupcem udahnuo njen poslednji krik odbacujući krvavi nož iz drhtave ruke.